„Pre dvadeset godina to je jednostavno bila priča o preživljavanju. Ona o izgradnji zemlje koja se nalazila u pepelu. Pre deset godina to je jednostavno postala jedna paklena priča o izazovima u izgradnji života. Onih ljudi koji su ostali. Ona o mladoj i beskompromisnoj ljubavi  koja raste i podstiče rast. Ona o velikim planovima i entuzijazmu. Ona o idealima i prijateljima koji daju doprinos svemu tome.“

–

Potreba za osposobljenim sektorom civilnog društva i za građanskim aktivizmom prepoznata je mnogo pre rata, rodivši ono što će uskoro postati Kosovska fondacija za civilno društvo koju kao takvu  poznajemo i danas. Posleratni period donosi novu nadu, ali i bezbroj novih izazova. Višestruke tranzicije su se odvijale istovremeno, čineći da nedostatak kapaciteta i nemogućnost apsorpcije podrške postaju sve očiglednijim.

Ljudima je bilo potrebno da postanu svesni svoje uloge u javnoj sferi. Organizacijama civilnog društva su bili potrebni principi kojima će se  voditi tokom svog rada kao i operativna pomoć.

Institucijama je bila potrebna pomoć u mnogim oblastima. Svima nama je data jedinstvena i jedina prilika za izgradnjom nove zemlje i uspostavljanje novih mehanizama. Svakim stepenikom kojim smo se penjali  na ovim lestvicama, shvatali smo da je pred nama još uvek dug put.

Čak i danas, nalazimo se na stepeniku nesigurnosti, postavljenog u pozadini građanskog prostora u Evropi, dok pokušavamo da donesemo EU duh na Kosovu i postavimo primer po pitanju regionalne saradnje.

Uvođenje promena u sisteme i procese zahteva konzistentnost i upornost. Sa ponosom mogu reći da smo nastavili na tom putu. Kada smo nečemu posvećeni, na kraju stignemo i do rezultata. Obratili smo se i Ustavnom sudu samo da dokažemo da se državne institucije mogu osporiti u demokratiji. Osigurali smo da vlada postane obavezna da konsultuje svoje građane pre nego što se usvoji neki novi zakon ili politika. Edukovali smo  hiljade donosilaca odluka o tome šta je EU i koje su njihove vrednosti prevedeno na naš proces izgradnje države.

Pre nego što smo bili u stanju da normalno funkcionišemo, kao i demokratije kojima mi težimo, shvatili smo da je potrebno da Kosovo učinimo boljim.

A gde da krenemo nego u našem dvorištu? Hteli smo da vodimo svojim primerom.  Kroz dobra i loša vremena, transparentnost i Nezavisnost su bili naši svetionici. Bili smo tako ponizni dok smo čitali sve te ljubazne reči 20 izvanrednih ljudi koji nas vide primerom profesionalizma i integriteta. Ja volim sve ono što tih 20 priča govori o našem radu, ali moram da naglasim zašto to funkcioniše na taj način. To nije moj citat, ali je postala moja mantra: „Niko nije savršen, ali zato tim može biti takav.“

Realnost KCSF-a je još lepša nego što reči mogu opisati. Ne samo da se savršeno dopunjujemo, već nam je ovaj odnos takođe omogućio da međusobno osnažujemo jedni druge. Uspeli smo da se zajedno razvijamo kroz zajedničku viziju.

Svako od nas je puno davao i dobio mnogo od drugih, ali svi smo zajedno dali sve ovoj organizaciji. Ovu organizaciju smo  tretirali kao instituciju,  koja je bila više nego neophodna za Kosovo. To nam je omogućilo da razvija sopstveni život, do tačka gde je počela da nas nadmašuje kao pojedince.

Ovo unutrašnje bogatstvo ambicija, posvećenosti i talenta unutar KCSF-a stoji u potpunom kontrastu sa povećanjem građanske apatije na Kosovu. Zato sam prisiljena da to ističem nasuprot onoga što izgleda kao nepremostiva prepreka, mogućnosti za doprinos našoj zemlji i našem društvu su daleko veći. Ali da bi to mogli uraditi, verujući u promene, je od suštinskog značaja.

Naša priča je jednostavno o ljudima koji veruju u ono što rade.  Nijedan projekat u KCSF-u nije bio samo „projekat“, nego je to uvek bio način  da promenimo svoju zemlju i svoje živote. Naš doprinos je možda samo jedna kap u velikom moru potreba, ali mi iskreno verujemo da ako svako ispuni svoj deo, onda će i svima nama zajedno biti mnogo bolje

Naša priča se može pročitati OVDE