Sloboda udruživanja je ustavno pravo, garantovano članom 44 Ustava Republike Kosovo. Ovaj član daje svakome pravo osnivanja organizacije bez potrebe za dozvolom da postane član organizacije i da učestvuje u aktivnostima organizacije. Pravni okvir za slobodu udruživanja uključuje važeći Zakon br. 04/L-57 o slobodi udruživanja u NVO i administrativnom uputstvu VRK – br. 02/2014. Pravni oblici slobode udruživanja su: udruženja i fondacije regulisane Zakonom o slobodi udruživanja. Takođe uključuje sindikate, političke stranke, udruženja poslodavaca, verske zajednice itd., koji su regulisani njihovim odgovarajućim zakonima. Međutim, ne postoje zakonske odredbe za osnivanje neprofitnih kompanija ili za donacije, iako to nije izričito zabranjeno. Udruženja mogu osnovati najmanje tri osobe ili pravna lica, dok fondacije može osnovati samo jedna osoba ili se osniva putem testamenta.

Registracija nevladinih organizacija nije obavezna, ona je besplatna, a pravila registracije su jednostavna, a odgovor Odeljenja za registraciju NVO-a treba da bude dat u roku od 60 dana. Pravni okvir ne prepoznaje kategoriju organizacija zasnovanih na zajednici. Međutim, pošto ostvarivanje slobode udruživanja bez registracije jeste ustavno pravo, definisano i primarnim i sekundarnim zakonodavstvom, svako može osnovati organizaciju, uključujući organizaciju zasnovanu u zajednici. Iako nema izveštaja o bilo kakvim ograničenjima za funkcionisanje ne-registrovanih organizacija, većina lokalnih donatora (uključujući državne institucije) i međunarodnih donatora ne obezbeđuju sredstva neregistrovanim organizacijama. U januaru 2017 godine, Ministarstvo javne administracije pokrenulo je sistem elektronske registracije za NVO koji je predviđen da osigura pojednostavljen i lak proces registracije NVO-a. Sistem nudi iste usluge kao i Odeljenje za registraciju NVO-a. Zakonodavstvo takođe predviđa pravo žalbe, koje je regulisano administrativnim uputstvom. Međutim, žalbeni proces se smatra problematičnim, jer isti autoritet ima mandat za osnivanje Žalbene komisije. Takođe, mreže se smatraju asocijacijama i primenjuju se ista pravila.

Pravni okvir zabranjuje javnim vlastima da intervenišu u radu i aktivnostima NVO-a, izuzev člana 18. Administrativnog uputstva VRK-a br. 02/2014 o registraciji i funkcionisanju NVO-a. Ovaj članak omogućava Odeljenju za NVO da suspenduju aktivnost NVO-a na pismeni zahtev i obrazloženje ovlašćene sigurnosne institucije. Maksimalna dužina suspenzije je jedna godina, a razlozi mogu biti zasnovani na slučajevima kada se sumnja da je aktivnost NVO neusklađena sa pravnim i ustavnim poretkom Republike Kosova i međunarodnim pravom. Civilno društvo tvrdi da ovaj članak nije u skladu sa primarnim zakonodavstvom i međunarodnim standardima. Međutim, ovaj članak ostaje na snazi i omogućava neosnovanu državnu intervenciju u rukovodstvu i aktivnostima OCD-a. S druge strane, ne postoje posebne zakonske odredbe koje obavezuju državu da pruža zaštitu od intervencije treće strane.

OCD na Kosovu mogu slobodno tražiti i obezbediti sredstva iz različitih lokalnih i inostranih izvora kako bi podržali svoje aktivnosti. Međutim, preduslov za prethodno odobrenje sredstava predviđenih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i dalje je teška procedura prilikom traženja i obezbeđivanja finansijskih sredstava. Zakon o slobodi udruživanja u nevladinim organizacijama, koji predviđa da NVO mogu da se bave različitim ekonomskim aktivnostima, nije promenjen.

Na kraju, zakonske odredbe u Zakonu o slobodi udruživanja u nevladinim organizacijama po pitanju raspuštanju nevladinih organizacija smatraju se u skladu sa međunarodnim principima i standardima.