Nakon sklopljenog Sporazuma o saradnji između Vlade i civilnog društva u 2007 godini, Vladina Strategija za saradnju sa civilnim društvom usvojena je u julu 2013. godine. Ova strategija uključuje strateške ciljeve i mere, kao i poseban akcioni plan kojim se definišu odgovornosti. Sama Strategija i Akcioni plan su razvijeni i sastavljeni zajedno, gde je civilno društvo pružilo većinu ekspertize za ovaj proces. Proces izrade nacrta je uključivao mnoge OCD iz različitih oblasti interesa. Planirano je da se ova strategija kontinuirano prati na obe strane, a periodične procene i pregledi će biti realizovani.

Iako je usvojena 2013 godine, strategija je počela sa primenom od 2015 godine. Realizacija svih planiranih aktivnosti koje će se pokrenuti tokom 2013. i 2014. godine odložena je za 2015. godinu i dalje, kroz detaljan plan implementacije za 2015. godinu. Zaključivanjem perioda implementacije Strategije, samo jedan deo ovih aktivnosti je završen ili pokrenut. Savet za sprovođenje strategije sastajao se redovno, kao i radne grupe za svaki od 4 strateških cilja. Uprkos iniciranju nekih procesa, do sada je proizvedeno samo nekoliko rezultata, kao i izrada i usvajanje uredbe o minimalnim standardima javnih konsultacija i uredbe za utvrđivanje kriterijuma za dodelu javnih sredstava. Među glavnim problemima ostaje nedostatak potrebnih tematskih kapaciteta od strane vlade i nedostatak interesa za uključivanje i doprinos procesu mnogih resornih ministarstava, što je izazvalo većinu tekućih aktivnosti koje treba pokrenuti i voditi od strane predstavnika civilnog društva ili projekata tehničke pomoći. Iako nisu na istom nivou, slični problemi su prisutni i sa strane civilnog društva.

Kada je Strategija usvojena, Ministarstvo finansija je izdvojilo budžet od 137,960 evra za sprovođenje Strategije za svaku godinu. Međutim, tokom perioda implementacije Strategije, sa izuzetkom manjih sastanaka održanih u vladinim prostorijama i pokrivenih budžetom Kancelarije za dobro upravljanje (OGG), sve druge aktivnosti su omogućene zahvaljujući donatorskoj podršci.

Da bi bolje obavljala ulogu glavne jedinice Vlade za saradnju sa civilnim društvom, KDU je koristeći spoljnu ekspertizu – osmislila sveobuhvatni sistem monitoringa/praćenja Strategije, koji je postao operacionalan u decembru 2015. godine. Iako KUD sa svoje strane izdaje redovne kvartalne i polugodišnje izveštaje o implementaciji Strategije, nedostatak značajnog i blagovremenog doprinosa resornih ministarstava ostaje zabrinjavajući. Štaviše, sistem nadgledanja u potpunosti se zasniva na kvantifikaciji nivoa aktivnosti, zaobilazeći merenje bilo kakvog ishoda ili uticaja. To je rezultiralo u nerealnim procenama u poređenju sa rezultatima koji su stvarno postignuti. Zbog nedostatka dodatnog osoblja posvećenog Strategiji i bez predviđenog budžeta za implementaciju, KDU ostaje sa nedovoljnim ljudskim i finansijskim sredstvima za olakšavanje dijaloga između vlade i civilnog društva i služiti kao sekretarijat Saveta za implementaciju.

Već je završen period implementacije ove strategije, rezultati su pomešani. Iako su ciljevi građanskog učešća i javnog finansiranja NVO-a postigli neke važne rezultate, sa druge strane cilj pružanja javnih usluga organizacijama civilnog društva i dobrovoljnom radu nije ostvario nikakav napredak.