Pre donošenja uredbe o javnim sredstvima nije bilo posebnih zakona ili državnih politika koje regulišu institucionalnu podršku za OCD, jer nije bilo mehanizama za raspodelu javnih sredstava na državnom ili lokalnom nivou. Određene institucije na centralnom i lokalnom nivou su distribuirale postojeće fondove OCD bez ikakve saradnje ili opravdanja i bez prethodnog planiranja u okviru državnog budžeta. Takođe, ne postoji javna politika ili mehanizam za javno finansiranje institucionalnog razvoja OCD-a i su-finansiranja sa EU i drugim grantovima. S obzirom na to da standardni budžetski ciklus pokriva samo jednu (1) godinu, u tako kratkom vremenskom periodu je bilo teško finansirati bilo koji grant ili program za institucionalni razvoj, dok do sada dugoročno finansiranje nije zapaženo. Ne postoje konkretne procedure ili uslovi za učešće OCD u ciklusu javnog finansiranja.

Kao rezultat konstantnog pritiska civilnog društva, Vlada je u martu 2017. izdala prvi izveštaj o javnom finansiranju NVO-a, u kojem su istaknute neke informacije o javnom finansiranju. Iznad svega, izveštaj potvrđuje zabrinutost civilnog društva da se podaci o javnom finansiranju NVO-a ne koriste pravilno u državnoj administraciji. Ovo je rezultiralo veoma ograničenim informacijama u okviru izveštaja, kao i više slučajeva neadekvatne kategorizacije unutar izveštaja. Bilo je slučajeva, zbog nehata ili tehničkih grešaka, kada je ista NVO brojana više od jednom kao dobitnik sredstava. Takođe je primećeno da postoji nedostatak razlike između naknada za usluge i grantova za NVO, nedostatak informacija o karakteru podržanih projekata / programa itd. Prema izveštaju Vlade, ukupan iznos sredstava prenetih iz državnog budžeta prema NVO tokom 2016. godine iznosio je 13,883,316.78 EUR, sa veoma sličnim iznosima za 2015. godinu. Iako su opštine imale veće učešće tokom obe godine, centralni nivo je karakterisao blagi rast tokom 2016. godine, dok se suprotno odnosi na lokalni nivo. Broj korisnika NVO za 2016. godinu je bio 1,659, a Ministarstvo kulture, omladine i sporta je institucija koja je najviše finansirala NVO.

Uprkos tome što predstavlja veoma pozitivan korak ka transparentnosti javnog finansiranja NVO, izveštaj Vlade o javnom finansiranju NVO ima ozbiljne nedostatke i ne pruža jasnu sliku o situaciji u ovoj oblasti. Ovo je uglavnom zbog nedostatka odgovarajućeg sistema za korišćenje podataka. Detaljna analiza ovog izveštaja, koju je pripremila KCSF, otkriva znatno različite podatke, posebno u odnosu na ukupne iznose. Kada su federacije i sportski klubovi uklonjeni sa liste objavljenih korisnika, iznos finansiranja NVO-a je smanjen za oko 7 miliona evra tokom dve godine. Nakon daljnjeg smanjenja u iznosu manjem od milion evra distribuiranim državnim institucijama koje su uključene u izvještaj kao NVO i iznosi koji se procenjuju kao plaćanje usluga ili drugih donatorskih sredstava putem javnih institucija (oko 9 miliona evra za dve godine), konačni iznos koji bi mogao da se dodeli nevladinim organizacijama tokom dve godine je nešto više od 10 miliona evra. Štaviše, nakon ispravke imena NVO-a navedenih u izveštaju i uklanjanja nevladinih organizacija koje su navedene nekoliko puta na istoj listi, broj korisnih NVO ne prelazi 1,800 tokom perioda od dve godine. Poslednje ali veoma važno, detaljna analiza izveštaja KCSF-a otkriva da je oko 90% isplata za NVO ispod 10,000 evra, od čega samo 4.4% prelazi iznos od 25,000 evra.