EU je prepoznala ulogu civilnog društva u zemljama proširenja i obavezala se da podrži taj sektor kroz Smernice za podršku EU civilnom društvu u zemljama proširenja (2014-2020). Pored povećanja transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti javnih institucija, EU je naglasila da uključivanje civilnog društva u pred-pristupni proces može doprineti produbljivanju razumevanja građana o reformama koje zemlja treba ispuniti kako bi se kvalifikovala za članstvo u EU.

Lisabonski ugovor je uveo niz novih odredbi o demokratskim principima, uglavnom sadržanim u Naslovu II iz Ugovora (članovi 9 i 12), u kojem se navodi da je „operacija EU zasnovana na reprezentativnoj demokratiji posredstvom direktnog i indirektnog zastupanja u institucijama EU“ i istovremeno ukazuje na Instrument građanske inicijative. Štaviše, koristi se za postavljanje nekoliko važnih principa za učešće i obaveza institucija EU da održe otvoren, transparentan i redovan dijalog sa organizacijama civilnog društva.

U slučaju Kosova, dijalog između Evropske komisije i organizacija civilnog društva je obuhvatio različite faze razvoja. Među prvim mehanizmima saradnje bio je i doprinos OCD-a u Izveštaju o zemlji za Kosovo. Od 2005. godine, EK redovno prati napredak postignut na Kosovu kroz godišnje izveštaje o napretku. Izveštaj o zemlji ukratko opisuje odnose između Kosova i EU, kao i procenu dostignuća zasnovanih na 3 kriterijuma iz Kopenhagena, političkim, ekonomskim i evropskim standardima. Kancelarija EU na Kosovu na godišnjoj osnovi poziva OCD na Kosovu da daju svoj doprinos u pisanoj formi i putem direktnih konsultacija o različitim oblastima obuhvaćenim Izveštajem o zemlji (ranije poznatom kao Izveštaj o napretku) i na taj način doprinosi predstavljanju najrealnije slike o napretku zemlje i izazovima.

Osim toga, Kancelarija EU na Kosovu konsultuju kosovske organizacije civilnog društva o izradi programa i davanju prioriteta finansijskoj pomoći, kao i drugim ključnim dokumentima koji imaju za cilj podržavanje civilnog društva u okviru Agende za proširenje EU.

U 2010. godini, nakon predloga civilnog društva, Kancelarija za vezu Evropske komisije na Kosovu (ECLO) proširila je redovni dijalog o Procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP) na civilno društvo. Dok je 2010. godine ovaj oblik inkluzije bio sproveden samo na godišnjem plenarnom sastanku, od 2011. godine PSP sa civilnim društvom je proširen na sektorske sastanke. Već nekoliko godina ovaj vid dijaloga bio je visoko kvalitativan, unapred pripremljen i praćen pratećim aktivnostima nakon svakog sektorskog ili plenarnog sastanka.

Stupanjem na snagu SSP-a u 2016. godini, između EU i Kosova uspostavljeno je više institucionalnih struktura. Iako će Smernice za konsultacije sa OCD i drugim zainteresovanim stranama u okviru strukture za stabilizaciju i pridruživanje EU-Kosovo u okviru Ministarstva za evropske integracije urediti učešće civilnog društva u ovim strukturama, Evropska komisija još uvek nije prilagodila dijalog sa civilnim društvom novoj fazi odnosa između Kosova i EU. Umesto toga, trenutni dijalog je na ad hok bazi i bez konkretne strukture. Uprkos brojnim paralelnim događajima u okviru EU Agende za Kosovo, ne postoji odgovarajući razvoj dijaloga sa OCD. Malo je napora da se objasni i / ili podigne svest o promenama procesa sa strane EK, dok OCD nemaju dovoljno informacija o tome šta očekivati u narednim fazama, uključujući njihov dijalog u EU ili implementaciju SSP-a i novi pristup proširenja EU.

Sa Paketom za proširenje za 2014. godinu, EK je usvojila novi pristup prioritetima i strategiji proširenja. Tri sektora su identifikovana kao fundamentalna: reforma javne uprave, ekonomsko upravljanje i konkurentnost, vladavina prava i osnovna prava. Ovo uključuje ne samo prelazak na više struktuiran i fokusiran rad u ovim ključnim oblastima, već i uvođenje novih instrumenata kao što su Program ekonomskih reformi i Evropska agenda reformi (ERA). Pored toga, Evropska komisija je 2015. godine predstavila novu metodologiju za izveštavanje i praćenje napretka svake zemlje. Sada je još teže za OCD da efikasno doprinose zbog usvajanja tehničkijih pristupa. Osim toga, kada se EU više fokusira na svoje ključne kriterijume, dijalog će morati biti restruktuiran i prilagođen za ove tri široke teme i SSP. U februaru 2018. godine, EK je pokrenula novu Strategiju proširenja za zemlje Zapadnog Balkana. Nedostatak proaktivnog pristupa EU za naredne faze proširenja povećao je skepticizam o budućem uključivanju OCD u ovom procesu.

U ovoj fazi razvoja u oblasti evropskih integracija na Kosovu, od strane OCD-a, kako bi njihov doprinos postao korisniji i značajniji, oni će morati da povećaju svoju efikasnost i uticaj jačanjem svojih kapaciteta za analizu, monitoring/praćenje i zagovaranje; kao i umrežavanje, partnerstvo, izgradnja koalicija i aktivno uključivanje. Međutim, veliki deo posla koji obezbeđuje praktični dijalog pripada EU.
KCSF ostaje posvećen doprinosu uspostavljanju mehanizma struktuiranog dijaloga između OCD na Kosovu i institucija EU, koji zahteva transparentan, strukturiran i redovan, predvidiv i sveobuhvatan dijalog.