Kosovo je posle rata usvojilo zakone i prakse za regulisanje sektora civilnog društva. Momentalno, zakonodavstvo je uglavnom zasnovano na najboljim praksama država sa razvijenom demokratijom. Takođe, što se tiče Zakona o NVO, Kosovo je primer za druge države u regiji.

Zakon o Slobodi udruživanja u NVO je jedini pravni akt koji se neposredno i posebno bavi sektorom civilnog društva. Glavni elementi koje regulišu ovaj zakon jesu: osnivanje, organizacija, unutrašnje upravljanje, gašenje NVO-a, i glavni elementi Statusa javnog interesa.

Zakon o slobodi udruživanja u NVO garantuje prava svakom pojedincu da se udruži i osnuje NVO. U okviru ovog zakona, postoje dva oblika organizacije NVO-a- kao Udruženje ili Fondacija. Udruženje je organizacija sa članstvom i može se osnovati od strane najmanje tri osobe, jedna od kojih mora da bude stalni stanovnik Kosova. Najviši organ za donošenje odluka Udruženja je Skupština članova; Fondacija je organizacija bez članstva koja se uglavnom osniva zbog upravljanja imovinom i/ili bogatstvima. Fondacija se može osnovati od strane jedne ili više osoba, od kojih najmanje jedna od njih mora da bude stalni stanovnik Kosova. Takođe, Fondacija se može osnovati i putem testamenta ili ostavljanjem u nasleđe. Najviši organ za donošenje odluka fondacije je Odbor direktora (upravni odbor).

Pravo na organizaciju i udruživanje u NVO je zagarantovano i pravnim licima, uključujući i same NVO. Oni mogu osnovati društvo ili fondaciju s ciljem unapređenja njihovih zajedničkih ciljeva, bilo zbog koristi šire javnosti ili zbog koristi samih pravnih subjekata- osnivača udruženja/fondacije. Najpoznatiji nazivi za udruživanje pravnih lica su: Mreža, Udruženje, Platforma itd.

Glavni dokument koji predviđa funkcionisanje NVO-a, bilo da je udruženje ili fondacija, je Statut NVO-a. Ovaj dokument mora da sadrži: naziv i skraćenicu organizacije, simbol (logo) organizacije, adresu organizacije, oblik organizovanja- udruženje ili fondacija-, lične informacije i kontakt podatke o  osnivaču, lične informacije i kontakt podatke ovlašćenog predstavnika NVO-a, ciljeve organizacije, najviši organ za donošenje odluka. Ako je NVO Fondacija onda mora da odredi postupke za izbor i razrešenje članova odbora; Ako je NVO Udruženje mora da odredi kriterije za učlanjenje i razrešenje članova. Statut NVO mora takođe da sadrži pravila i postupke donošenja odluka, promenu akta osnivanja i statuta NVO, pravila udruživanja, podele ili gašenja NVO-a, kao i raspodelu sredstava koja ostanu nakon gašenja. Osim gore navedenih elemenata, Statut NVO-a može da sadrži svako dodatno pravilo koja se smatra neophodnim za NVO, ali pod uslovom da bude u skladu sa demokratskim principima i odredbama predviđenim u okviru Zakona o NVO.

Po pitanju unutrašnjeg organizovanja NVO-a, Zakon se bavi i upravljanjem sukoba interesa, po kojem je svakom članu NVO-a zabranjeno učešće u diskusijama ili donošenje odluka koje neposredno ili posredno dotiču interese tog člana. Zakon takođe zabranjuje i davanje podrške političkim partijama ili prikupljanje sredstava za političke partije.

Prihodi NVO-a mogu biti iz različitih izvora i u skladu sa pravnim poretkom Kosova. Što se tiče finansiranja NVO-a nema određenih specifičnih ograničenja, osim u slučajevima kada se ta sredstva koriste za aktivnosti koje se ne uklapaju sa pravnim poretkom zemlje i demokratskim načelima. NVO se mogu angažovati i u ekonomskim aktivnostima, mogu imati svoju svojinu, mogu da upravljaju sredstvima s ciljem unapređenja njihovih ciljeva, odnosno da podržavaju aktivnosti organizacije.

Ovaj zakon predviđa stvaranje posebnog statusa za jedan segment NVO-a, odnosno Status javne koristi. Da bi se podneo zahtev za dobijanje ovog statusa, NVO mora da u okviru svoje delatnosti kao glavnu aktivnost ima jednu od navedenih oblasti: humanitarnu pomoć i podršku, podršku osobama sa invaliditetom, dobrotvorne aktivnosti, obrazovanje, zdravstvo, kulturu, čuvanje i unapređenje sredine, obnovu i ekonomski razvoj, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, podršku demokratskim praksama i civilnom društvu ili bilo koju drugu aktivnost koja je u svojstvu dobrobiti javnosti. Cilj ovog posebnog statusa je pružanje fiskalnih i drugih olakšica za NVO, od kojih aktivnosti ima koristi šira javnost. Za razliku od NVO-a koje nemaju ovaj status, NVO sa Statusom javne koristi moraju da podnesu godišnji narativni i finansijski izveštaj Odeljenju za registraciju i veze sa NVO.

NVO se može ugasiti putem dobrovoljne odluke od strane najvišeg upravnog organa- Skupštine članova kod udruženja i Odbora Direktora kod fondacija- i u skladu sa statutom organizacije, ili prolaskom roka osnivanja (Uglavnom vredi za NVO koje su osnovane za jedan specifičan cilj, i dana kada se osnuju odredi se datum gašenja NVO-a sa predpostavkom da će se do tada realizovati njihov cilj). Osim gašenja, NVO se mogu odjaviti odlukom odgovornog organa ukoliko ne uspe da preda poresku deklaraciju u predviđenom roku za izveštavanje, u slučaju neispunjenja obaveza koje proističu iz odluke o obustavi NVO-a i na osnovu pravosnažne sudske odluke.