12 aprila 2013, godine Ustavni sud Republike Kosova je odlučio da proglasi neustavnim članove Zakona o bankama, mikrofinansijskim institucijama i Ne-bankarskim finansijskim institucijama (Br.04/L-093) koja su omogućila transformaciju mikrofinansijskih NVO-a u akcionarska društva. Ova odluka je doneta na osnovu predmeta koji je pokrenuo Ombudsman na zahtev Kosovske Fondacije Civilnog Društva, Pokreta Fol, Demokratskog Instituta Kosova (KDI) i 55 drugih NVO-a koje su ovo podržale.

Transformacija Mikrofinansijskih institucija NVO-a (MFI NVO) u akcionarska društva, odnosno privatne subjekte, je odložena od strane određenog broja MFI NVO i drugih zainteresovanih grupa još od 2005. godine, i tokom celog ovog perioda je stalno nailazila na otpor od strane civilnog društva na Kosovu. Slični procesi koji bi omogućili zakonom takvu transformaciju su se dogodili 2009. 2010. i 2011. godine, uglavnom preko Zakona o slobodi udruživanja u NVO ili različitim podzakonskim aktima, ali su sprečeni na vreme zbog aktivnog protivljenja civilnog društva. Ipak, protivljenje civilnog društva i određenog broja poslanika nisu sprečili Skupštinu Kosova da usvoji Zakon o bankama, 12. aprila 2012. godine, i da omogući takvu transformaciju. Tačno godinu dana nakon njegovog kontroverznog usvajanja, Ustavni sud je presudio u korist zahteva civilnog društva i poništio sve odredbe ovog zakona koje omogućavaju transformaciju kapitala NVO-a u privatni kapital.

Glavna pitanja
Mikrofinansijske institucije vode poreklo iz dalekog Istoka i glavni cilj im je da pruže ekonomsku pomoć najsiromašnijoj kategoriji stanovništva, koja inače nema pristup privatnom bankarskom sistemu. Kao što i sam njihov naziv govori, ove institucije postižu ovaj cilj dajući male kredite za određene kategorije izbačene iz komercijalnog bankarskog sistema. Uopšteno, glavni cilj je smanjenje siromaštva bez zarade. Kao takve, aktivnosti mikrofinansija služe opštoj koristi i mogu se registrovati kao NVO. Štaviše, imajući u vidu da se pretpostavlja da svojim aktivnostima one preduzimaju odgovornosti države (ekonomski razvoj zemlje i pomoć najsiromašnijima) i kao NVO koje ne mogu stvarati zaradu, one uglavnom dobijaju i Status javne koristi, što podrazumeva oslobađanje od nekih taksi, uglavnom sniženje na porez na zaradu. To i jeste glavni razlog zašto se početni kapital ovih institucija obezbeđuje od međunarodnih donatora, u sklopu opšte pomoći za siromašne zemlje. Prirodan cilj mirkofinansijskih NVO-a ne bi trebalo da bude povećanje kapitala, nego povećanje asistencije za siromašne. Povećanje kapitala koji se generiše vraćanjem kredita mora da se iskoristi slično za istu misiju, uglavnom povećavajući broj osoba korisnika. Pošto su mikrofinansije karakteristika siromašnih zemalja, njihova namena je da dok poboljšavaju životni standard jedne zemlje, njihov kapital se smanjuje, dok se na kraju sasvim ne ugase.

U razvijenim zemljama ne postoje takve institucije, ili su veoma retke. Još od 1999. godine, na Kosovu su mikrofinansijske NVO povećale svoj kapital mnogo puta u odnosu na početni kapital, i to uglavnom davajući kredite sa velikom stopom interesa. Pravni okvir koji se primenjuje na Kosovu koji je zasnovan na međunarodnim principima u ovoj oblasti nije dozvolio tako nešto. Naprotiv, umesto da se potpuno ispune pravne obaveze, određeni broj MFI NVO i javnih institucija su zatražile da se ova nelegalna praksa legalizuje i da se MFI NVO i zvanično preobrate u privatne kompanije i da se njima kao takvima odobri legalno da zarađuju od svojih finansijskih aktivnosti.

Proces
Pošto je civilno društvo sprečilo transformaciju MFI NVO putem Zakona o slobodi udruživanja u NVO 2011. godine tokom faze izrade tog zakona, Centralna Banka Kosova i Ministarstvo finansija su sponzorisali Zakon o bankama, koji između ostalog obuhvata i jedno posebno poglavlje o Mikrofinansijskim institucijama. Kršeći Uredbu rada vlade 09/2011, nacrt ovog zakona je bio nedostupan javnosti tokom čitavog procesa izrade na nivou Vlade, i civilno društvo je upoznato sa sadržajem kada je ovaj predlog zakona prošao za razmatranje u Skupštini. Odmah nakon analize predloga zakona, KCSF i nekoliko drugih organizacija su zatražile podršku civilnog sektora i počeli su da ulažu napore da uklone problematične uredbe iz ovog predloga zakona.  Proces zastupanja se zasnivao na jednoj detaljnoj analizi sadržaja predloga zakona, gde je zabeleženo ustavno i pravno kršenje a takođe i kršenje međunarodnih načela prava na zaradu. Štaviše, objašnjava se i koncept mikrofinansijskih NVO-a i šteta koja se može naneti civilnom društvu i kosovskom društvu uopšteno, u slučaju njihove transformacije u privatne biznise. Pošto predstavnicima civilnog društva nije dozvoljeno predstavljanje ovih činjenica pred Komisijom za budžet i finansije, veliki broj individualnih sastanaka sa predsednicima parlamentarnih grupa i komisija Skupštine su omogućili pravilno i tačno informisanje onih koji će glasati za ovaj zakon. Takođe, saopštenja u medijima su pomogla u stvaranju određenog javnog pritiska protiv problematičnih odredbi ovog zakona. Uprkos podršci od strane poslanika opozicionih partija koji su bojkotovali nekoliko sednica tokom kojih se trebalo raspravljati o ovom zakonu, Skupština Kosova je konačno usvojila zakon 12. aprila 2012. godine.  Šta više, tokom sednice održane 12. aprila, prema zvaničnoj prepisci Skupštine, nije bilo kvoruma, dok predlog zakona nije dobio prethodno odobrenje od strane Parlamentarne komisije za zakonodavstvo, kako nalaže Uredba o radu Skupštine. Civilno društvo je nastavilo sa pritiskom i kod Predsednice Kosova, tražeći od nje da vrati Zakon o bankama u Skupštinu, ali takav zahtev nije uzet u obzir.

Pošto su iscrpljena sva sredstva za suprotstavljanje ovom zakonu, civilno društvo je iskoristilo zadnje pravno sredstvo koje je imalo na raspolaganju: Ustavni Sud Republike Kosova. S obzirom na to da nema pravo da šalje zakone na razmatranje Ustavnom sudu, organizacije civilnog društva su iskoristile Instituciju Ombudsmana, koji je u ime uključenih organizacija predao slučaj Ustavnom sudu. KCSF i druge organizacije koje su bile uključene su pomogle Instituciji Ombudsmana da pripremi slučaj za Ustavni sud, kao i da zaštiti zahtev tokom saslušanja koje je organizovao ovaj sud.

U svom zahtevu, civilno društvo je identifikovalo tri člana Ustava Kosova koji se krše Zakonom o bankama, i to:

Član 44 – Sloboda udruživanja 
Imajući u vidu da su MFI NVO formirane na osnovu Slobode udruživanja što je zagarantovano Ustavom, menjajući pravnu subjektivnost MFI NVO-a i odobravajući njihov preobražaj u akcionarsko društvo, Zakon o bankama ih udaljava od delokruga ovog člana i osporava njihovo pravo da funkcionišu prema slobodi udruživanja.

Član 46 Ustava –Zaštita imovine 
Imajući u vidu da se NVO (uključujući i mikrofinansijske) osnivaju i deluju na osnovu prava ne-za-profit i kao takve nemaju vlasnika, omogućavajući njihov prelazak sa MFI NVO u akcionarsko društvo, Zakon o bankama otuđuje imovinu NVO-a na proizvoljan način, prebacivajući imovinu NVO-a na druga pravna ili fizička lica nosioca akcija.

Član 10 – Ekonomija
Kršeći ustavni princip ekonomije tržišta sa slobodnom konkurencijom, dopuštajući prelazak MFI NVO-a u akcionarsko društvo, Zakon o bankama dopušta da prikupljeni kapital bez plaćanja poreza ulazi u konkurenciju unutar komercijalnog tržišta banaka i drugih finansijskih institucija koje su plaćale porez još od njihovog osnivanja.

Zaključak
Višegodišnje angažovanje civilnog društva protiv otuđenja imovine mikrofinansijskih NVO-a i njihove transformacije u akcionarsko društvo postiglo je uspeh 12. aprila 2013. godine kada je Ustavni sud presudio u korist obaranja odredbi koje bi dozvolile jednu takvu transformaciju. Ovaj uspeh je dokaz da uz velikodušno i profesionalno angažovanje, uprkos brojnim problemima upravljanja i vladavine prava na Kosovu, ipak se mogu zaustaviti štetne inicijative za zemlju. Nekoliko faktora koji su pozitivno uticali na ovaj uspeh su: priprema činjenica i protivljenja zasnovano na stručnosti; doslednost u stavovima i akcijama; inicijative i stalni doprinosi od strane jedne grupe organizacija civilnog društva koje su pozvane i koje su stručne u odgovarajućoj oblasti; podrška inicijativi od strane velikog broja drugih organizacija koje su verovale i podržale činjenice organizacija koje su započele ovaj proces; kombinacija sredstava za javno zastupanje, i najvažnije- poštovanje procedura i predstavljanje svakog pitanja u pismenom obliku, što je na kraju pomoglo u pripremi slučaja pred Ustavnim sudom.

Više informacija o ovom slučaju i o presudi Ustavnog suda, posetite link http://www.gjk-ks.org/repository/docs/KO97_12_AGJ_SHQ.pdf.