Na Kosovu, osnovni zakon o upravljanju NVO-a je Zakon o slobodi udruživanja u NVO (Zakon br. 04/L-57), koji određuje glavne elemente osnivanja, organizacije, unutrašnjeg upravljanja i gašenja NVO-a, kao i glavne elemente Statusa za javnu korist. Ovaj zakon je zasnovan na međunarodnim načelima prava ne-za-profitiranje (“non-for-profit law”), dok je glavni odgovorni za primenu ovog zakona Odeljenje za Registraciju i Veze sa NVO u Ministarstvu Javne Administracije.

Ovaj zakon zabranjuje, prema članu 4, raspodelu prihoda neto i zarade, na način da bi se smanjila mogućnost zloupotrebe privilegija koje proizilaze iz statusa NVO-a. Prema članu 14 ovog zakona, “nijednom članu upravnog organa se ne dozvoljava učešće u diskusijama ili donošenju odluka o pitanjima gde on ima direktan interes ili indirektan ekonomski interes”, da bi se izbegla svaka mogućnost sukoba interesa. Član 16, koji reguliše način upravljanja imovinom i sredstvima NVO-a, definiše odakle se NVO mogu finansirati. Ovaj član takođe objašnjava da se NVO mogu angažovati u ekonomskim delatnostima, čija će zarada koristiti cilju postojanja NVO-a i da NVO mogu upravljati imovinom i sredstvima da bi realizovali svoje neprofitne ciljeve. Član 17 ovog zakona ima važne implikacije u vezi sa fiskalnim pitanjima za NVO. Ovaj zakon određuje kako NVO na Kosovu može dobiti status javne koristi, status koji je neophodan da bi dobili fiskalne privilegije za NVO.

Zakon o slobodi udruživanja u Nevladine Organizacije na Kosovu govori da se NVO koje deluju na Kosovu dopušta da se angažuju u ekonomskim aktivnostima ako to podržava njihovu neprofitabilnu delatnost i ako se prihod koji se ostvari koristi samo za ispunjenje osnovnih ciljeva NVO-a. Znači, prihod ostvaren od ekonomske delatnosti je zakonski, ipak mora se imati u vidu ovo ograničenje. To podrazumeva da se NVO-u ne dopušta prebacivanje neto prihoda i zarade privatnim licima koja su na položaju da kontrolišu organizaciju zbog lične zarade kao osnivač, direktor, radnici ili donatori. Obaveze koje proističu iz ugovora, kao što je plata ili razumna kompenzacija za osobe koje su angažovane za organizaciju, su legalne i prihvatljive prema ovom članu.

Sve OCD koje koriste finansijska sredstva za svoje aktivnosti, moraju da imaju odgovarajuće finansijsko upravljanje. Uopšteno, moraju se poštovati međunarodni principi računovodstva kao i zakonodavstvo na snazi na Kosovu. Svaka OCD koja je registrovana mora da ima svoj bankarski račun i sav novac (donacije) mora da primi samo putem banke. Takođe mora da se teži da se sve uplate izvrše putem banke, osim malih troškova koje je nemoguće plaćati u banci. Sve uplate se vrše samo na osnovu redovnih računa ili ugovora o uslugama, dok svaka uplata mora da se ovlasti od strane Izvršnog Direktora i Finansijskog direktora.

Poslovne knjige moraju da se vode o svim finansijskim transakcijama (uglavnom u specifičnim finansijskim programima), dok organizacija mora da priprema redovne izveštaje o svim prihodima i plaćanjima (miminalno jednom godišnje). Izveštaji moraju da se predaju i odobre od strane najvišeg organa organizacije i poželjno je da budu javni. Organizacije sa Statusom javne koristi koje imaju godišnji promet veći od 100,000 evra su obavezne da se podvrgnu godišnjoj reviziji od strane nezavisnih ovlašćenih revizora, dok je poželjno da i druge organizacije vrše redovne revizije projekata i cele organizacije. Organizacije sa većim finansijskim prometom je poželjno da imaju poseban finansijski pravilnik, u kojem će biti određena sva detaljna pravila finansijskih plaćanja u svim mogućim slučajevima prihoda i plaćanja.

Objavljivanje u javnosti delatnosti i iskorišćenih sredstava je uopšteni princip dobrog upravljanja, ali otvorenost prema javnosti zavisi od vrste i delatnosti organizacije.

Na osnovu međunarodnih principa, ali i na osnovu zakona o NVO, NVO mogu biti organizacije od javne koristi (public benefit organizations) ili organizacije za obostranu korist (mutual benefit organizations). Glavni element koji deli ove organizacije je taj kojem interesu služi rad te organizacije. U slučaju kada organizacija ima za cilj rad u interesu različitih oblasti koje se smatraju kao “opšte dobro/javno- dobro za celo društvo ili za značajan deo društva”, onda one imaju pravo da dobiju Status javne koristi. Zakon o NVO sadrži široku listu aktivnosti koje se smatraju od javnog interesa, kao na primer ljudska prava, zaštita sredine, unapređenje prava osoba sa posebnim potrebama, evropske integracije itd. U slučaju kada organizacija ima nameru da unapredi interese svojih članova, ali što nije obavezno u opštem interesu društva, onda se ta organizacija smatra organizacijom sa uzajamnim interesom. Na primer, društvo kolekcionara poštanskih marki okuplja sve osobe koje imaju takav interes, ali njihov interes ne predstavlja interes za celo društvo na Kosovu. Slično, ribarsko društvo ima nameru da unapredi prava svojih članova, ali ovaj interes nije obavezno opšti interes kosovskog društva.

U tom pravcu, organizacije sa Statusom javne koristi, pošto doprinose opštem dobru društva, moraju da primaju olakšice i različitu pomoć od države, kao na primer javne fondove, poreske olakšice, besplatno korišćenje različitih javnih prostorija i drugo. U isto vreme, zbog dobijanja ovih prednosti od države, one su predmet značajne finansijske kontrole i obavezne su da redovno izveštavaju Odeljenju za Registraciju i veze sa NVO (ORVNVO). Ipak, na Kosovu trenutno ove organizacije nemaju konkretne koristi od države, iako su i dalje obavezne da redovno izveštavaju o svom poslu.  Naprotiv, organizacije sa zajedničkim interesom nisu obavezne da izveštavaju državnim organima osim Poreskoj upravi Kosova kao i svi drugi pravni subjekti koji vrše različite finansijske transakcije.

Osim Zakona o slobodi udruživanja u NVO-e (Zakon br.  04/L-57), NVO se takođe podvrgavaju drugom delu zakonodavstva na snazi, zavisno od njihovog posla. Na primer, NVO podležu Zakonu o porezu na lični dohodak svaki put kada vrše uplate za svoje osoblje, takođe podležu i Zakonu za pristup javnim dokumentima svaki put kada zahtevaju informacije od organa javne uprave, podležu Uredbi rada vlade svaki put kada učestvuju u izradi različitih zakona i politika na vladinom nivou, i drugo. Ipak, na Kosovu i dalje ostaje neispunjen pravni okvir za pravilno funkcionisanje NVO-a.