Odgovornost civilnog društva na Kosovu se shvata na različite načine od strane aktera civilnog društva koji deluju na Kosovu. Odgovornost civilnog društva se često redukuje na finansijsku transparentnost, ali ne i pod uticajem politika ili projekata kod korisnika ili građana uopšte. Takođe, aktivisti civilnog društva razlikuju koncept odgovornosti, zavisno od vrste i rada kojim se organizacija bavi. Na primer, odgovornost podrazumeva više od finansijske transparentnosti u slučajevima kada su zatraženi fondovi bili namenjeni za jednu određenu grupu, kao što su deca sa specijalnim potrebama, i u ovom slučaju je veoma važno polagati račune i korisnicima, porodicama te dece itd. Takođe, dok ima takvih koji misle da OCD u prvom redu moraju da polažu račune građanima jer civilno društvo predstavlja glas građana na organizovaniji način, drugi smatraju da mora da se izvrši demistifikacija odgovornosti prema stanovništvu/građanima, iz razloga što na Kosovu civilno društvo nije izvorno i nije ga stvorilo stanovništvo, nego grupe pojedinaca koje su se angažovale da bi promenili ovo mesto.

Dok ga neki vide kao koncept koji se primenjuje na uniforman način, većina smatra da u odnosu na odgovornosti civilno društvo treba biti kategorisano ovako: davaoci usluga imaju drugi stepen odgovornosti u odnosu na organizacije koje zastupaju, “watchdog” ili anti-korupcija. Organizacije sa članstvom nema potrebe da se nadgledaju od strane drugih pošto sami članovi traže odgovornost, dok OCD koje nisu odabrane od drugih takođe uživaju pravo ali nisu obavezne da polažu račune drugima. Odgovornost u odnosu na građanina mora da se poveže sa slučajevima kada jedna OCD dobije jedan projekat koji ima za cilj promenu određene kategorije, znači u nečije ime, onda mora da polaže račune pred građanima ako je postignuta ciljana promena.