Da bi se osigurao pravilan proces i poželjno okruženje za građansko učešće, prvo moraju da se ispune određeni preduslovi pod kojima će se razviti ceo proces učešća. Konkretno, mora da postoji saglasnost među obema stranama- javim vlastima i civilnim društvom- o pravilima učešća građana, uzajamnom poverenju da se obe strane angažuju za poboljšanje života građana, odgovornost i transparentnost o načinu i rezultatima učešća, kao i pravo OCD-a na nezavisno delovanje i zastupanje različitih pozicija od onih koje zastupaju javne vlasti.

Postoje četiri različita nivoa učešća, počevši od onog sa najmanjim učešćem sve do nivoa sa najvećim učešćem: informisanje, konsultacije, dijalog i partnerstvo.

Informisanje 

Pristup informaciji je osnova svakog sledećeg koraka u učcešću organizacija civilnog društva u političkim procesima donošenja odluka. Ovo je relativno nizak nivo učešća koji je povezan sa davanjem jednosmernih informacija od strane javnih vlasti i interakcije, i uključivanje organizacija civilnog društva niti je traženo niti očekivano. Ipak, saopštavanje informacije od strane javnih vlasti široj javnosti i organizacijama civilnog društva posebno predstavlja bitan preduslov za uključivanje javnosti. Ako nemaju informaciju da je jedan javni dokument u procesu izrade ili razmatranja, normalno je da se od nijednog građanina niti organizacije civilnog društva ne može očekivati da doprinesu ovom procesu.

Konsultacije 

Ako pretpostavimo da je informacija o jednom određenom javnom dokumentu u fazi izrade ili razmatranja, konsultacija je oblik inicijative gde javne vlasti traže od organizacija civilnog društva njihovo mišljenje o određenoj specifičnoj oblasti politike ili razvoja, ili određeni zvanični dokument. Konsultacije uglavnom uključuju autoritete koji obaveštavaju organizacije civilnog društva o određenim zbivanjima o politikama i zakonima i traže od njih komentare, doprinos i predloge. Inicijativa i tema dolaze od javnih autoriteta a ne od organizacija civilnog društva.

Dijalog

Inicijativa za dijalog može da se preduzme od bilo koje strane, i može da bude u širem obliku (uopštena) ili saradnička (specifična). Širi dijalog (uopšteni) je komunikacija u dva smera kao rezultat zajedničkog interesa i potencijalno zajedničkih ciljeva koji omogućava redovnu razmenu mišljenja. Može biti u obliku javne rasprave sve do specijalizovanih sastanaka između organizacija civilnog društva i javnih vlasti. Diskusija je otvorena i ne mora biti povezana sa nekim od specifičnih procesa razvoja politika. Saradnički dijalog (specifičan) se izgrađuje na zajedničkim interesima za razvoj određene politike. Ovaj oblik uglavnom rezultira određenom preporukom, strategijom, delovanjem ili zajedničkim zakonom. Ovaj oblik dijaloga je jači, pošto podrazumeva zajedničke i česte sastanke, prilikom kojih se razvija jezgro političke strategije i uglavnom rezultira zaključcima s kojima se slažu obe strane.

Partnerstvo 

Partnerstvo uglavnom predviđa zajedničke odgovornosti tokom svakog koraka političkog procesa donošenja odluka, počevši od određivanja dnevnog reda, izrade, odluke i primene političke inicijative ili određenog zakona. Ovo je najviši oblik učešća i može obuhvatiti aktivnosti kao što su delegacija specifičnih pitanja organizacijama civilnog društva, na primer u pružanju usluga sve do foruma učešća i uspostavljanje zajedničkih organa odlučivanja, uključujući i dodelu sredstava za sprovođenje unapred donetih odluka itd.