Institucije EU

Evropska unija (EU) je ekonomska i politička unija 28 država članica. EU funkcioniše kroz sistem nadnacionalnih nezavisnih institucija i međuvladinih odluka dogovorenih od strane država članica. Glavne institucije EU su: Evropska Komisija, Savet EU, Evropski Savet, Evropski Parlament, Evropski Sud Pravde, Centralna Evropska Banka, i Sud Revizora.

Evropska Komisija

Komisija je ključna institucija EU. Komisija ima pravo da izradi predloge za nove zakone EU, koje šalje Savetu i Parlamentu za diskusiju i za usvajanje.
Njeni članovi se imenuju na petogodišnje mandate, putem dogovora između država članica, što je predmet odobrenja od strane Evropskog parlamenta. Komisija se
odobrava od Evropskog parlamenta i odgovara mu u isto vreme.

Komisija se sastoji od jednog člana komisije (komisionera) iz svake države EU, uključujući i Predsednika komisije i Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koji je jedan od zamenika predsednika komisije.

9 februara 2010, godine Evropski parlament je izglasao usvajanje aktuelne komisije od 2009-2014. Bivši premijer Portugalije, Žoze Manuel Barroso, je ponovo imenovan za predsednika Komisije za još jedan petogodišnji mandat. Komisija uživa jedan važan stepen nezavisnosti prilikom vršenja svojih ovlašćenja. Njen zadatak je da zastupa zajedničke interese, što znači da ne bi trebalo da prima uputstva od bilo koje nacionalne vlade. Imajući ulogu “Čuvara ugovora”, Komisija mora da obezbedi da se uredbe i uputstva usvojene od strane Saveta i Parlamenta primenjuju u državama članicama. Ako se ne primenjuju, onda Komisija može dovesti pred Sud pravde prekršioca, kako bi ga obavezali da se povinuje zakonima EU.

Imajući ulogu izvršnog organa EU, Komisija primenjuje odluke koje je usvojio Savet, u oblastima kao što su zajednička politika o poljoprivredi, unutrašnje tržište, konkurencija, energetika, transport, ruralni razvoj, obrazovanje, nauka, potrošačka prava i drugo. Komisija ima velika ovlašćenja u upravljanju zajedničkim politikama EU, kao što su istraživanje i tehnologija, međunarodna pomoć i regionalni razvoj. Komisija upravlja i budžetom za ove politike. Komisionerima pomaže civilna služba, sa glavnim sedištem u Briselu i u Luksemburgu, podeljena na 28 generalnih direkcija. Postoje još neke nezavisne agencije, koje su osnovane za vršenje specifičnih poslova za Komisiju, koje se nalaze u drugim gradovima u Evropi.

Savet EU

Savet (takođe poznat kao Savet Ministara) se sastoji od državnih vlada članica EU. Države članice koje presedavaju Savetom se menjaju svakih šest meseci.
Tokom svakog sastanka Saveta učestvuje i jedan ministar iz svake države članice EU. Koji od ministara će učestvovati na sastanku zavisi od opisane teme u dnevnom redu sastanka: spoljni poslovi, poljoprivreda, industrija, transport, živnotno okruženje, itd.

Glavni zadatak Saveta je usvajanje zakona EU. Uglavnom, ovu odgovornost Savet deli sa Evropskim parlamentom. Savet i Parlament takođe imaju podjednake odgovornosti u vezi sa usvajanjem budžeta. Osim toga, Savet ima isključivo pravo da potpiše međunarodne sporazume o kojima je pregovarala Komisija.

Na osnovu Lisabonskog sporazuma, Savet mora da donosi svoje odluke ili prostom većinom glasova, glasanjem ‘kvalifikovane većine’ ili jednoglasno, zavisno od teme o kojoj se odlučuje. Savet mora da postigne jednoglasne sporazume u vezi sa bitnim pitanjima kao što su porez, politika o azilu, o promeni sporazuma, korišćenje nove zajedničke politike ili učlanjenje neke nove države u uniju. U većini drugih slučajeva koristi se većinsko kvalifikovano glasanje. To znači da se jedna odluka Saveta usvaja ako je u korist te odluke dobijen određeni minimalan broj glasova. Podeljeni broj glasova za svaku državu u EU otprilike oslikava broj njegovog stanovništva. Sve do 1. novembra 2014. godine, ako pretpostavimo da će EU i dalje brojiti 28 članica, jedna odluka se usvaja: ako najmanje 255 od ukupno 347 glasova (znači 73.91%) su u korist odluke; ako se odluka usvoji od strane većine država članica, znači najmanje 14; ako te države članice predstavljaju najmanje 62% stanovništva u EU. Od 1. novembra 2014. godine, prema Lisabonskom sporazumu, ovaj sistem će se pojednostaviti. Jedna odluka će se usvojiti ako 55% država članica (znači najmanje 15) glasa u korist odluke, i ukoliko te države predstavljaju najmanje 65% stanovništva EU.

Evropski savet- Samit EU

Evropski savet je najviša politička institucija EU. Ova institucija se sastoji od Šefova država ili Vlada- predsednika i/ili premijera- svih država članica EU, zajedno s njenim predsednikom i Predsednikom Evropske Komisije i Evropske Unije. Savet uglavnom održava sastanke četiri puta godišnje u Briselu i stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma ima svog Predsednika, Herman Van Rompuy. Njegov zadatak je da koordiniše rad Evropskog Saveta kao i da pripremi i vodi sastanke Evropskog saveta. Predsednik se bira (većinskim kvalifikovanim glasanjem svojih članova) za vremenski period od dve i po godine i može se ponovo izabrati samo još jednom. Evropska komisija određuje političke ciljeve EU i određuje način postizanja ovih ciljeva, ali nema nadležnosti da usvaja zakone. Savet stimuliše inicijative ključne politike EU i donosi odluke u vezi sa teškim problemima, koji nisu mogli biti rešeni od strane Saveta ministara. Evropski savet se takođe bavi i aktuelnim međunarodnim problemima preko ‘zajedničke spoljne politike i bezbednosti’ – koji predstavlja jedan mehanizam za koordinaciju spoljne politike država članica EU.

Evropski parlament

Evropski parlament je institucija koja zastupa građane EU. Parlament nadgleda aktivnosti EU i zajedno sa Savetom usvaja zakonodavstvo EU. Još od 1979. godine poslanici Evropskog parlamenta se biraju direktno, sa univerzalnim pravom glasa. Izbori za parlament se održavaju svakih pet godina, dok će sledeći izbori biti održani na leto 2014 godine.

Parlament održava svoje debate unutar odbora u Briselu, u kojima učestvuju svi poslanici Evropskog parlamenta. Dok se plenarne sednice svakog meseca održavaju u Strasburgu i traju nedelju dana, a dodatne sednice se održavaju u Briselu i traju 1 do 2 dana. Pripremni rad se takođe održava u Briselu. ‘Konferencija predsednika’, znači predsedavajući političkih grupa, zajedno sa Predsednikom parlamenta određuju dnevni red plenarnih sednica, dok 20 parlamentarnih odbora izrađuju zakonodavne promene, o kojima se mora diskutovati. Svakodnevni rad parlamenta vrši Generalni sekretarijat, sa sedištem u Luksemburgu i Briselu. Svaka politička grupa ima i svoj sekretarijat.

Parlament učestvuje u zakonodavnom radu EU, i to na dva načina. I to putem ‘zajedničkog donošenja odluka’, što predstavlja uobičajeni zakonodavni postupak, Parlament ima podjednake odgovornosti sa Savetom u vezi sa donošenjem zakona u svim političkim oblastima koje moraju da se izglasaju ‘kvalifikovanom većinom’ u Savetu. Od stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, ove oblasti uključuju oko 95% zakonodavstva EU. Savet i Parlament mogu postići dogovor odmah nakon prvog čitanja. Ako se ne mogu dogovoriti ni posle drugog čitanja, predlog se šalje arbitražnom odboru. Drugi način, preko postupka ‘saglasnosti’, Parlament treba da ratifikuje međunarodne sporazume EU (o kojima je prethodno pregovarala Komisija), uključujući sve nove sporazume koji su povezani sa proširenjem Evropske unije.

Evropski parlament takođe ima podjednake odgovornosti kao i Savet, u vezi sa usvajanjem budžeta EU (koji se predlaže od strane Evropske komisije). Parlament može da odbije predloženi budžet, što se u stvari dogodilo nekoliko puta do sada. Kada se to desi, ceo postupak u vezi sa budžetom se mora ponoviti. Koristeći svoja budžetska ovlašćenja, Parlament ima važan uticaj na donošenje politika EU.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, je to da Evropski parlament vrši demokratsku kontrolu nad Unijom, a posebno nad Evropskom komisijom. Svakih pet godina, kada dođe vreme da se imenuje nova komisija, izabrani Evropski parlament može, prostom većinom glasova, da usvoji ili odbije imenovane od strane Evropskog saveta na položaj Predsednika komisije. Jasno je da će ovo glasanje oslikati rezultate zadnjih izbora Evropskog parlamenta. Parlament takođe intervjuiše sve predložene kandidate Komisije pre nego što se izglasa usvajanje nove Komisije uopšteno. U bilo koje vreme, Parlament može da razreši dužnosti celu Komisiju usvajajući protivnički predlog. Za ovo je potrebna dvotrećinska većina u Evropskom parlamentu. Parlament takođe nadgleda i svakodnevno upravljanje politikama EU, u kom slučaju se Komisiji i Savetu daju usmena i pismena pitanja.

Evropski sud pravde

Evropski sud pravde, sa sedištem u Luksemburgu, se sastoji od jednog sudije iz svake države EU i osam članova koji imaju ulogu pomagača. Oni se imenuju zajedničikim sporazumom vlada država članica, sa mogućim ponavljanjem mandata od šest godina. Njihova nepristrasnost je zagarantovana. Uloga Suda je da garantuje usklađenost sa zakonima EU i korektnu interpretaciju i primenu Sporazuma. Sud pravde garantuje puno poštovanje zakona Evropske unije.

Evropska centralna banka

Evropska centralna banka, sa sedištem u Frankfurtu, odgovorna je za upravljanje evrom i monetarnim politikama EU. Glavni zadatak banke jeste da očuva stabilnost cena i monetarne politike u evro zoni. Lisabonskim sporazumom, Centralna banka je dobila status Institucije EU.

Evropski revizorski sud

Evropski revizorski sud, sa sedištem u Luksemburgu, je osnovan 1975. godine. Ovaj sud se sastoji od jednog člana iz svake države članice EU, imenovanih na šestogodišnji mandat, sporazumom između država članica, nakon konsultacije sa Evropskim parlamentom. Ovaj sud proverava da li su primljeni prihodi Evropske unije, da li su svi troškovi izvršeni na pravilan i legalan način i da li se budžetom EU pravilno upravljalo.

Ekonomski i socijalni komitet

Kada donosi odluke u nekoliko određenih oblasti politike, Savet i Komisija se konsultuju sa Evropskim ekonomskim i socijalnim komitetom (EESC). Njegovi članovi predstavljaju različite ekonomske i socijalne grupe, koje kolektivno čine ‘organizovano civilno društvo’, i imenuje ih Savet na pet godina. Komitet može da daje mišljenja i svojom inicijativom.

Komitet regiona

Komitet Regiona (CoR) se sastoji od tri predstavnika regionalnih i lokalnih vlada. Predstavnike ovog komiteta predlažu države članice i imenuje ih Savet, takođe imaju mandat koji traje pet godina. Savet i Komisija mora da konsultuju Komitet regiona u vezi sa relevantnim pitanjima o evropskim regionima a posebno o politikama ruralnog i regionalnog razvoja. Takođe, i ovaj komitet može davati mišljenja i na svoju inicijativu.

Evropska investiciona banka

Evropska investiciona banka (EIB), sa sedištem u Luksemburgu, daje kredite i pomaže manje razvijene regione u EU. Takođe, banka pomaže biznisima da budu dostojniji po pitanju konkurencije na unutrašnjem tržištu EU.