Poreske olakšice za OCD i njihove donatore su uglavnom male, iako postoje neke pozitivne zakonske odredbe, posebno u pogledu privatnih donatora OCD-a. Novi Zakon o porezu na dobit i Zakon o porezu na dohodak fizičkih lica predviđa povećanje poreskih olakšica za korporativne ili pojedinačne donacije od 5% do 10% svog oporezivog prihoda ako su ove donacije dodeljene u humanitarne, zdravstvene, obrazovne, verske, naučne, kulturne, ekološke ili sportske svrhe. Primaoci koji imaju pravo da primaju takve donacije uključuju NVO i bilo koju drugu nekomercijalnu organizaciju koja direktno vrši aktivnosti u navedenim oblastima. Poreske olakšice se nude isključivo za određeni broj aktivnosti javnih prihoda, broj koji je znatno manji od broja na listi aktivnosti javnih koristi u Osnovnom zakonu za NVO. Odredbe o NVO-ima u Zakonu o porezu na korporativnu dobit preduzeća ostaju nejasne i nije jasno da li se oslobađanja poreza na dobit pravnih lica primenjuju na sve NVO ili samo one koje imaju status javne koristi. Dozvoljeno je prihvatanje vanjskog finansiranja. Osim toga, OCD mogu takođe dobiti sredstva od pojedinaca, korporacija i drugih izvora.

Što se tiče ekonomske aktivnosti OCD, pravni okvir je dvosmislen, posebno u pogledu ekonomskih aktivnosti OCD koje nemaju status javne koristi. Prema Poreskoj upravi Kosova, privredne / komercijalne aktivnosti organizacija sa statusom javne koristi (OSJK) su oslobođene poreza na dobitak ako je cilj prihoda samo u svrhu javne koristi i na razumnom nivou prihoda. Iako se u članku o poreskim podsticajima/olakšicama pominju samo OSJK, drugi članak o ekonomskim aktivnostima pominje sve registrovane OCD čija je ekonomska aktivnost isključivo povezana sa njegovom javnom namenom do razumnog nivoa prihoda. To podrazumeva da ekonomska aktivnost registrovane NVO mora biti direktno povezana s njenom misijom, a prihodi bi trebali biti opravdani, dok su sve ostale ekonomske aktivnosti predmet poreza na dohodak. Pod-zakonski akti koji opisuju procedure i detalje tih oslobađanja od poreza su u procesu izrade. Međutim, ova neusklađenost stvara poteškoće u tumačenju i sprovođenju ovog zakona. Slično kao i prethodni zakon, novi zakon ne sadrži odredbe o poreskim olakšicama na ime pasivnih ulaganja u OCD, s obzirom na to da nema odredbi za osnivanje i rad donatorskih organizacija, niti predviđa poreske olakšice za druge.

Što se tiče implementacije podsticaja, nijedna OCD nije prijavila nikakav direktan ili indirektan porez na donacije ili grantove. Ne postoje tačni podaci o broju OCD koje imaju koristi od oslobađanja od poreza za svoje ekonomske aktivnosti, iako je 16,8% anketiranih OCD izjavilo da su oni ili njihovi donatori isključeni od nekih poreza (Izveštaj u vidu matrice, 2016). Međutim, detaljna analiza prijavljenih oporezivanja i poreza pokazuje da je isključen mali deo zbog statusa NVO-a, izuzev PDV-a (zasnovan na statusu donatora, a ne NVO-a), što je najčešći tip oslobađanja od poreza. Manje od polovine anketiranih OCD-a (41,17%) smatra da su postupci poreskih olakšica složeni ili donekle složeni. Međutim, OCD su prilično neinformisane o poreskom zakonodavstvu – ranije studije pokazuju da skoro polovina OCD-a nije svesna ovih postupaka. Pošto nisu praćene prakse kreiranja ili rukovođenja donacijom na Kosovu, za donacije nije prijavljena poreska olakšica. Isto važi i za pasivne investicije.