Stepen razvoja civilnog društva između ostalog zavisi i od zakonskog ambijenta, odnosno zakonskih garancija koje država pruža za vršenje aktivnosti OCD-a. Osnovna prava koja treba da uživaju građani u demokratskim zemljama obuhvataju i ne ograničavaju se na: Slobodu udruživanja; Slobodu govora, Slobodu vršenja aktivnosti bez uplitanja državnih organa; Slobodu saradnje i umrežavanja sa drugim organizacijama u mestu, međunarodnim itd. Pravo za ostvarivanje ovih sloboda mora da se garantuje i pravnim licima – NVO, preduzećima itd – koji odluče da sarađuju za unapređenje njihovog zajedničkog cilja, bilo da je taj cilj za dobrobit šire javnosti ili samih članova.

Organizacije civilnog društva mora da uživaju prava unutrašnje organizacije- prema demokratskim principima i zakonodavstva na snazi- bez mešanja državnih organa ili drugih strana. Država mora da štiti organizacije civilnog društva prilikom ugrožavanja vršenja njihovih aktivnosti od strane drugih strana. Državni organi se mogu umešati u rad OCD-a samo u slučajevima ako je tako predviđeno zakonom: u slučaju kada aktivnosti OCD-a nisu u skladu sa demokratskim principima; kada se dovede u pitanje državna bezbednost; kada se ugrožava sloboda drugih; za sprečavanje zločina itd. Ova prava moraju da se garantuju svim građanima u zemlji bez obzira na njihovu starost, pol, rasu, etničku pripadnost ili seksualnu orijentaciju.