1. Šta podrazumevamo pod učešćem građana u donošenju odluka?

Učešće građana podrazumeva jednu individualnu ili kolektivnu aktivnost, s ciljem identifikacije i adresiranja pitanja koja su od javnog interesa. Učešće građana je jedan proces u kome se građani sami organizuju i organizuju svoje ciljeve na praktičnom nivou i rade zajedno kako na individualnom nivou ili preko organizacija civilnog društva da bi se uticalo na procese donošenja odluka. Učešće u procesima donošenja odluka predstavlja mogućnost za građane, OCD-e i druge zainteresovane strane da utiču na donošenje politika i zakona koji se tiču njih.

2. Da li učešće građana može zameniti ustavne odgovornosti koje snose javne institucije?

Učešće građana ne osporava ustavne i pravne odgovornosti predstavnika izvršnih i zakonodavnih vlasti u postupcima usvajanja i primene zakona, kao i instrumentima javnih politika, nego šta više omogućava vlastima da sprovode ove nadležnosti na efikasniji način.

3. Koji su glavni nivoi učešća građana?

Postoje četiri nivoa učešća građana, od onog sa najmanjim stepenom građanskog učešća, pa sve do velikog stepena učešća. To su: informisanje; konsultacije; dijalog; i partnerstvo.

4. Šta je informisanje?

Pristup informacijama je osnova svih narednih koraka u uključenju OCD-a u procese donošenja političkih odluka. To je relativno nizak nivo učešća koji se uglavnom sastoji od davanja jednosmernih informacija od strane javnih vlasti, ne zahtevajući i ne očekujući reakciju ili uključivanje NVO-a. Informisanje je relevantno u svim etapama procesa donošenja odluka. Ako građani nisu prethodno informisani o planovima i radu javnih institucija, oni ne mogu učestvovati ni u jednoj daljoj fazi rada određenih institucija.

5. Šta je konsultacija?

Konsultacija je oblik učešća kada javne vlasti traže od građana i OCD-a njihovo mišljenje u vezi sa jednom određenom temom o politici ili zbivanjima. Konsultacija uglavnom podrazumeva informisanje građana i OCD-a od strane vlasti o različitim političkim dešavanjima i zahteve za komentarima, stavovima ili reakcijama. Inicijative i teme dolaze od javnih vlasti, a ne od građana i OCD-a.

7. Šta je dijalog?

Dijalog je stalan proces konsultacija između javnih vlasti i OCD-a koji se odvija u svim fazama izrade i  primenjivanja politika, od momenta određivanja dnevnog reda pa sve do procene i preformulacije politike. Dijalog može biti širok ili specifičan. Široki dijalog nije povezan sa nekim specifičnim procesom izrade politika, nego ostaje uopšten i uglavnom ima za cilj određivanje dnevnog reda. Specifičan dijalog je zasnovan na zajedničkim interesima za razvoj određene politike, i rezultira sa preporukama i konkretnim aktivnostima.

7. Šta je partnerstvo?

Partnerstvo podrazumeva zajedničke odgovornosti u svakom koraku procesa donošenja političkih odluka između javnih vlasti i OCD-a, počevši od određivanja dnevnog reda, izrade, odlučivanja i primenjivanja neke političke inicijative. Partnerstvo predstavlja najviši oblik učešća. Na ovom nivou, OCD-i i javne vlasti započinju blisku saradnju, ali osiguravajući da u isto vreme OCD nastavljaju da budu nezavisne i imaju pravo na kampanje i delovanja bez obzira na stanje partnerstva.

8. Da li su javne institucije na Kosovu obavezne da uključe građane i OCD-e u svoj rad?

Sve javne institucije na Kosovu imaju ustavnu obavezu da uključe građane u svoj rad, bilo tokom izrade ili primene svojih politika i programa. Najveće obaveze ima opštinski nivo, u smislu da svaka opština mora da obavesti svoje građane o ‘važnim planovima ili programima koji su od javnog interesa’. Građani jedne određene opštine imaju pravo da učestvuju u radu te opštine, pravo na peticiju, građansku inicijativu, lokalni referendum dok su opštine obavezne da osnuju konsultativne odbore unutar sektora, u kojima moraju da se pozovu i predstavnici OCD-a. Na nivou vlade, svi vladini akti (osim odluka koje su administrativnog karaktera) moraju da se prethodno konsultuju sa javnošću, dok je vlada obavezna da pruži dovoljno informacija u vezi sa dokumentom koji se razmatra, dovoljno vremena za doprinos i da izveštava o rezultatima konsultacija. Javna rasprava se može organizovati za sve zakone koji se usvajaju od strane Skupštine Kosova, dok OCD-i mogu učestvovati i na sastancima parlamentarnih komisija.

9. Šta podrazumevamo pod volontiranjem?

Volontiranje možemo definisati kao praksu rada ljudi, koji rade za druge ili za neko zajedničko dobro, a da nisu motivisani u finansijskom ili materijalnom smislu. Volontiranje se uglavnom povezuje sa altruističkom aktivnošću, koja ima za cilj promovisanje najvišeg životnog kvaliteta za ljude. Takođe, dobrovoljni rad pomaže ljudima da postanu veštiji u praktičnom smislu u poslu koji vrše.