1. Koja je uloga civilnog društva u procesima evropskih integracija?

Civilno društvo ima važnu ulogu u izradi i primeni politika, posebno u okviru procesa evropskih integracija. Važnost saradnje sa civilnim društvom je istaknuta uvođenjem člana 11 u Lisabonski ugovor Evropske unije u kojem se navodi važnost civilnog dijaloga kao i uslovljavanje od strane EU za države Zapadnog Balkana da podstaknu ovaj dijalog na način da civilno društvo vrši svoju ulogu u ovom procesu i da poveća nivo demokratskog predstavljanja društva.

Na Kosovu se učešće civilnog društva u procese evropskih integracija razvija u dve platforme, a to su saradnja civlnog društva sa institucijama EU i civilno društvo- lokalne institucije.

2. Koji mehanizmi EU-a su otvoreni za organizacije civilnog društva na Kosovu?

Glavni mehanizmi saradnje između organizacija civilnog društva i institucija EU na Kosovu jesu: Dijalog o procesu Stabilizacije i Pridruživanja (SAPD), Evropski instrument za demokratiju i Ljudska Prava (EIDHR), IPA Instrument EU za predpristupnu pomoć i doprinos OCD-a Izveštaju o napretku.

• Osnovni cilj političkih i tehničkih sastanaka u okviru Dijaloga za proces stabilizacije-pridruživanju je da se prate i nadgledaju reforme Kosova i proces približavanja EU. U okviru političkog dijaloga, OCD se svake godine pozivaju na sastanak koji se održava dan pre plenarne sednice SAPD-a, gde one imaju mogućnost da predstave svoju procenu i zabrinutost o poslednjim zbivanjima, bazirajući se na oblast njihove stručnosti, dok predstavnici EK-a ova pitanja i probleme pokreću zvanično tokom službenih plenarnih sastanaka između EK-a i kosovskih vlasti.
• Evropski instrument za demokratiju i Ljudska Prava (EIDHR) je glavni instrument Evropske Komisije za podršku civilnog društva i ovaj se instrument primenjuje na Kosovu još od 2008. godine.
• IPA – Program asistencije pre-učlanjenja (IPA) je instrument Evropske Komisije koji ima za cilj tehničku asistenciju državama Zapadnog Balkana. U zadnje vreme, OCD se konsultuju i tokom programiranja Indikativnog dokumenta za višegodišnje planiranje (MIPD).
• Izveštaj o napretku –Evropska kancelarija na Kosovu takođe poziva da komentarišu OCD-e za pripremu Izveštaja o napretku kada je civilno društvo u mogućnosti da pošalje svoje zapažanja direktno Kancelariji EU o oblastima njihove ekspertize.

3. Šta predstavlja Dijalog o procesu stabilizacije i pridruživanja?

Komunikacijom “Kosovo – Ispunjavanje Evropske perspektive”, odobrenom od strane Komisije u novembru 2009. godine je započet intenzivan politički dijalog, Dijalog o procesu stabilizacije i pridruživanju. U okviru DpSP se održavaju politički i tehnički sastanci da prate i nadgledaju reforme Kosova i proces približavanja EU, a posebno u vezi sa podvučenim prioritetima u Evropskom partnerstvu odobrenom od strane Saveta Evrope 18. februara 2008. godine. Sastanci o Dijalogu PSP-a su predvođeni od strane Evropske Komisije i Vlade Kosova. Svaki sastanak rezultira kasnijim zajednički dogovorenim aktivnostima koje se moraju preduzeti od strane kosovskih vlasti. Plenarni sastanci dijaloga o SAp-u se održavaju jednom godišnje. Do sada je organizovano na desetine sastanaka u cilju produbljivanja tehničkih dogovora u oblasti pravde, slobodi i bezbednosti; inovaciji, informacionom društvu, i socijalnim politikama; trgovini; unutrašnjem tržištu i konkurenciji; poljoprivredi i ribarstvu; transport, sredini, energiji i regionalnom razvoju; ekonomskom razvoju. Sektorski sastanci dijaloga PSP-a se održavaju jednom godišnje u Prištini ili u Briselu. Vreme između sastanaka omogućava primenu preporuka i aktivnosti o kojima je usaglašeno mišljenje.

4. Koji su mehanizmi Vlade Kosova otvoreni za civilno društvo na Kosovu?

Glavni mehanizmi Vlade Kosova koji su otvoreni za civilno društvo su: 1) Nacionalni savet za evropske integracije koji predvodi Predsedništvo; 2) Operativna grupa (task force) za evropske integracije predvođena Ministarstvom za evropske integracije; 3) Komisija za evropske integracije Skupštine Kosova; 4) Ministarstvo Evropskih integracija, uglavnom za programiranje finansijske pomoći i primenu projekata iz oblasti obrazovanja, komunikacije i informacije.

5. Koja je uloga Nacionalnog saveta za evropske integracije?

Nacionalni savet za evropske integracije predvođen od strane Predsedništva (NCEI) je konsultativan i koordinacioni forum koji ima za cilj formulisanje nacionalnih sporazumnih politika Republike Kosovo za evropske integracije, olakšavajući koordinaciju aktivnosti svih strana koje su uključene. Savet je oformljen i predvođen od strane Predsednice Kosova. U ovoj strukturi je civilno društvo predstavljeno sa tri člana. Predstavnici civilnog društva su izabrani nakon otvorenog procesa imenovanja. Tri predstavnika civilnog društva dolaze iz organizacija koje imaju iskustvo i projekte iz oblasti evropskih integracija, kao što su Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) i Kosovska Fondacija za otvoreno društvo (KFOS) ili predstavljaju mrežu sa uticajem na Kosovu kao što je Platforma Civikos.

6. Koja je uloga Operativne grupe za evropske integracije?

Operativna grupa za evropske integracije je nacionalni mehanizam razvoja koncenzusa koji ima za cilj da okupi različite stručnjake iz svih vladinih i nevladinih struktura u zemlji sa ciljem sveobuhvatne diskusije i analize trenutnog stanja, kao i o izazovima koje treba rešiti u okviru procesa evropskih integracija. Namera operativne grupe je da poveća napore i angažovanje putem učešća i doprinosom svih zainteresovanih strana u vladi, politici, akademskom životu, civilnom društvu, medijima, i drugima od interesa za procese evropskih integracija. Ovo se događa putem organizovanja rada u 7 tematskih okruglih stolova. U ovoj strukturi se pozivaju predstavnici civilnog društva na osnovu njihove stručnosti u određenim oblastima s ciljem da doprinesu i predstave pitanja koja treba rešiti, dok se neki tematski okrugli stolovi predvode od strane stručnjaka koji dolaze iz civilnog društva. Zasnivajući se na izazovima koji proizilaze iz tematskih okruglih stolova, operativna grupa će doći do konkretnih preporuka o strateškim politikama u vezi procesa evropskih integracija. Glavni cilj operativne grupe jeste razvoj Nacionalne strategije za evropske integracije.

7. Kako je civilno društvo uključeno u programe IPA i EIDHR?

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je instrument Evropske Komisije koji ima za cilj tehničku asistenciju usmerenu državama sa perspektivom za učlanjenje. Kancelarija EU na Kosovu konsultuje OCD-e za opis projekata putem jedne Zajedničke komisije nadgledanja da bi se osigurala najveća efikasnost pomoći i izbegavanje duplikacija. Takođe, civilno društvo se konsultuje i tokom programiranja Indikativnog dokumenta za višegodišnje planiranje (MIPD) kao i Godišnjih planova za asistenciju od strane IPA za Kosovo i takođe direktne asistencije za civilno društvo bilo preko IPA ili regionalnog ili kosovskog instrumenta EIDHR.

8. Šta predstavlja Izveštaj o napretku Evropske Komisije i koji je doprinos civilnog društva u izradi izveštaja Evropske Komisije o napretku za Kosovo?

Izveštaji o napretku se donose od strane Evropske Komisije za svaku državu Zapadnog Balkana uključenu u Proces stabilizacije i pridruživanju. Ovi izveštaji opisuju odnos između država Zapadnog Balkana i Evropske unije. Ove izveštaje Evropska Komisija uglavnom donosi u jesen svake godine. Izveštaji su odraz jednogodišnjih dostignuća, neuspeha i izazova reformi koji proizilaze iz Kopenhaških kriterijuma, znači političkih, ekonomskih kriterijuma i evropskih standarda. Ovim Izveštajem o napretku se vrši razmatranje kapaciteta država koje imaju za cilj članstvo u EU po pitanju ispunjenja evropskih standarda što znači usklađivanje njenih zakona i politika sa onima iz Acquis Communautaire EU. Napredak za svaku državu u Zapadnom Balkanu se meri na osnovu donešenih odluka, usvojenih zakona, i sprovedenih mera. S ciljem obezbeđenja podjednakog pristupa, zakoni ili mere koje su u pripremi ili čekaju na usvajanje neće biti uzete u obzir. Ovaj pristup govori o podjednakom tretmanu i objektivnoj proceni za sve zemlje. Izveštaji o napretku se pišu za svaku zemlju Zapadnog Balkana posebno i imaju istu strukturu. Izveštaji analiziraju političku situaciju ovih zemalja što se tiče sledećih oblasti: funkcionisanje institucija, demokratija, vladavina prava, ljudska prava, zaštita manjina, regionalna pitanja, ekonomske reforme, finansijske reforme i one iz sektorijalnih oblasti EU.

9. Od kojih programa za zajednice ima koristi civilno društvo na Kosovu?

• IPA – Instrument za predpristupnu pomoć –koji ima za cilj podršku procesu stabilizacije i pridurživanja putem tehničke asistencije;
• EIDHR –Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava je glavni instrument Evropske komisije za podršku civilnom društvu;
• TAIEX –je program tehničke pomoći i razmene informacija koji ima namenu da uskladi, primeni i osnaži zakonodavstvo EU;
• Twinning – je instrument saradnje između javne administracije (uprave) država članica EU sa državama korisnicima; i
• TEMPUS – program koji ima za cilj podršku visokom školovanju putem projekata saradnje univerziteta.