Usvajanje od strane Vlade Nacrt zakona o slobodi udruživanja u NVO-e u decembru 2017 godine predstavlja značajan korak u jačanju civilnog društva i razvoja demokratije na Kosovu. Nacrt zakona se mora usvojiti u Skupštini Kosova kako bi počela primena, proces za koji se ne može precizno znati kada će se materijalizovati kao posledica nemirne političke klime poslednjih meseci. Međutim, dobijanje saglasnosti vlade otvara put ka dopuni zakonodavstva za neprofitni sektor u zemlji. Navedeni nacrt prati niz napora od gotovo dve decenije u razvoju zakonskog okvira za organizacije civilnog društva na Kosovu.

Nevladine organizacije su bile među prvima koje je UNMIK uredio, samo nekoliko meseci nakon uspostavljanja ove misije na Kosovu. Uredba 1999/22 o registraciji i funkcionisanju NVO-a, potpisana u decembru 1999, je bila veoma moderna u to vreme. Imajući za cilj brzu funkcionalizaciju sektora koji je bio neophodan za emergentnu etapu i obnovu Kosova koje je upravo izašlo iz rata, ova Uredba je uvela lake procedure za registraciju, meke mehanizme državne kontrole i opširnu listu olakšica za organizacije sa statusom javnih korisnika. Ovaj zakonski okvir je uticao na brzo povećanje broja registrovanih NVO-a i donedavno je smatran veoma povoljnim za delatnost nevladinog sektora na Kosovu. Uprkos činjenici da su 2004/2005godine drugim aktima uklonjene skoro sve olakšice za organizacije sa statusom javnog korisnika.

Iako detaljniji, Zakon iz 2009. o slobodi udruživanja u NVO, kao i sledeći iz 2011, a koji je na snazi i danas, uopšteno su se pridržavali istog duha i pristupa kao Uredba UNMIK-a. Uopšteno ocenjen da je u skladu sa međunarodnim standardima slobode udruživanja, ipak je zaključeno da postojeći Zakon o NVO nije dovoljan za trenutnu etapu razvoja sektora na Kosovu, kao i nepotpun za suočavanje sa svim modernim zahtevima i izazovima sa kojima se suočavaju odnosi država-NVO. Pozitivan pristup i laka državna kontrola u okviru ovog zakona su uzete kao uzrok za uključenje veoma ograničavajućih odredbi u Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Pogrešno tumačenje opštih odredbi je Vlada iskoristila kako bi donela administrativno uputstvo kojim je omogućeno arbitrarno suspendovanje NVO-ova od strane Odeljenja za NVO-e, u potpunoj suprotnosti sa načelom sudskog razmatranja u svakom slučaju mešanja države u rad NVO-a. Na osnovu ovog Administrativnog uputstva, u periodu 2014-2017 Odeljenje za NVO-e je zamrznulo delatnost otprilike 30 raznih NVO-a.

Dodatna kontrola nad registracijom i delovanjem NVO-a je bio jedan od glavnih razloga pokretanja procesa izrade novog zakona, sledstveno početni nacrt, koji je predložilo Ministarstvo javne uprave je sadržavao veoma ograničavajuće odredbe. Između ostalog, ovim nacrtom je predviđano dodatno i detaljno izveštavanje o radu NVO-a, kao i široka ovlašćenja za Odeljenje NVO-a u zamrzavanju ili ispisivanju NVO-ova.
Paralelno suprotstavljanju ovim ograničavajućim odredbama, KCSF se je angažovan da se ova mogućnost iskoristi za unapređenje zakonskog okvira i ispunjenje rupa identifikovanih u praksi i prethodnim studijama ove oblasti. Ceo doprinos je izgrađen u partnerstvu sa Evropskim centrom za neprofitna prava (ECNL), jedna od glavnih institucija sa ekspertizom u ovom ovoj oblasti u Evropi i šire.

Preuzimajući vodeću ulogu u radnoj grupi koji je osnovao MJU, KCSF je organizovao individualne sastanke i okrugle stolove za diskusiju sa raznim akterima, uključujući i institucije za bezbednost, a u cilju razmatranja zabrinutosti koje su povezane sa zloupotrebom NVO-a za finansiranje terorizma. Ovo je rezultovalo zaključkom da je postojeća zakonska i institucionalna struktura u ovoj oblasti dovoljna i de ne postoji potreba za uvođenjem dodatnih ograničenja u Zakonu o NVO. Paralelno, KCSF je predložio uključenje većeg broja rukovodećih načela slobode udruživanja, a koji su zasnovani na Priručniku Venecijske komisije o slobodi udruživanja iz 2015. Ova načela obezbeđuju pozitivan pristup u smislu i tretmanu najraznovrsnijih situacija svakodnevnog rada NVO-a, poštujući nezavisnost donošenja odluka u NVO-u i zaštitu od mešanja države i trećih strana. Takođe, predlozi KCSF-a su se odnosili i na prilagođavanje novih oblika funkcionisanja NVO-a, npr. predlaganjem instituta kao trećeg oblika za registraciju NVO-a ili uvodeći zahtev za osnovni kapital za registraciju fondacija, kako bi se dao smisao ovom obliku registracije. Sa druge strane, KCSF je doprineo konkretnim predlozima u pojednostavljenju procedure registracije NVO-a, uklanjajući preopterećene korake iz dosadašnjeg procesa i skraćivanjem maksimalnog perioda registracije napola, sa 60 na 30 dana. Na kraju, postojeća lista dozvoljenih delatnosti za Status javnog korisnika je proširena i na druge oblasti koje nisu postojale u dosadašnjem zakonu, kao npr. zaštita potrošača, pomoć i podrška izbeglica, zaštita ili staranje o povređenim ili ugroženim životinjama, čuvanje istorijskih objekata ili lokacija ili promovisanje volonterskog rada.

Tokom 2017. ovaj doprinos je dat preko većeg broja sastanaka radne grupe, pismenih komentara, individualnih sastanaka i okruglih stolova za diskusiju. Kao rezultat, Vlada Kosova je 20. decembra 2017. usvojila Nacrt zakona o slobodi udruživanja u NVO-e, pružajući mogućnost Skupštini Kosova da u prvom delu 2018. razmotri i usvoji ovaj nacrt zakona. KCSF će nastaviti isto angažovanje i u etapi Skupštine, kao i u sledećim aktivnostima koje doprinose odgovarajućem sprovođenju novog zakona.