Stupanjem na snagu Uredbe o minimalnim standardima za proces javnih konsultacija, 1. januara 2017, Vlada je sada dužna da proces javnih konsultacija počne od etape određivanja agende, odnosno izrade planova rada odgovarajućih ministarstava, dok prve diskusije sa spoljnim stranama treba da sprovede pre samog počinjanja pisanja nacrta zakona ili politika. Nakon prosleđivanja početnih projekata i dobijanja komentara i od vladinih organa, proces se nastavlja krugom širih javnih konsultacija, koje trebaju da omoguće građanima, organizacijama civilnog društva, preduzećima ili drugim interesnim grupama da daju svoje komentare napismeno. Na kraju, institucija predlagača treba da odgovori svima onima koji su dali komentare, između ostalog iznoseći razloge prihvatanja ili neprihvatanja njihovih komentara. Minimalni rokovi za sve ove radnje, kao i sadržaj sastanaka i dokumenata konsultacija, određuju odgovarajuća očekivanja za obe strane. Sprovođenje ovih standarda omogućava stvaranjem On line platforme za javne konsultacije, na kojoj razne jedinice Vlade mogu da objave sve otvorene dokumente za javne konsultacije, a zainteresovani pripadnici javnosti direktno komentarišu odgovarajuće dokumente. Ova Uredba je izrađena na inicijativu KCSF-a i detaljan predlog o sadržaju minimalnih standarda.

Javne konsultacije ostaju najčešći oblik učešća građana na nivou izrade politika i zakonodavstva. U prošlosti ova etapa izrade vladinih dokumenata je s vremena na vreme proizvodila pozitivan primer, ali većinom je bila predmet kritika kako od strane organizacije civilnog društva tako i međunarodnih izveštaja koji pokrivaju izradu politika na Kosovu. Glavni razlozi za ovo su bili nedostatak jasnog definisanja očekivanja i obaveza koje treba da ispuni Vlada, kako bi se određeni proces javnih konsultacija smatrao prihvatljivim.

Pošto je 2017. bila prva godina sprovođenja, ista je prošla u mnogobrojnim izazovima kako na nivou Vlade tako i spoljnih aktera. Nekoliko pozitivnih slučajeva je samo dokazalo koliko bi kvalitetnija mogla biti izrada politika u slučaju potpunog sprovođenja ovih standarda. Da nije postojala ova Uredba, a sledstveno i on line platforma, novinari i stručnjaci koji se bave slobodom izražavanja verovatno bi s kašnjenjem došli do saznanja da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima za cilj da kriminalizuje lažne vesti, tema koja je veoma diskutabilna i koja je i dalje bez odgovora u većini zemalja sa razvijenom demokratijom. Obaveza Vlade da objavi nacrt koncept dokumenta dok je još u procesu izrade je omogućila onima koji su pogođeni takvim predlogom da, upoznajući se na vreme sa tim problemom, reaguju i daju svoje argumente protiv takve inicijative.

Sa druge, osim što je obavezujuće za sve vladine dokumente, tokom ove godine nisu svi dokumenti koji su usvojeni u Vladi diskutovani sa javnošću. Nacrt zakona o tretiranju građevina bez dozvole ili Nacrt zakona o unutrašnjoj kontroli javnih finansija su usvojeni u Vladi krajem 2017, ali nisu nikada bili objavljeni na on line platformi za javne konsultacije. Oblasti koje uređuju ove nacrte zakona, kao i mnogi drugi dokumenti vlade, imaju direktan uticaj na građane i ne bi trebali da prođu, a da građanima ne bude pružena prilika da ocene i prokomentarišu njihov sadržaj.

Čak i među onima koji su izašli na javne konsultacije, nisu svi ispunjavali minimalne standarde. Jedan od glavnih problema je bio veoma mali broj Konačnih izveštaja o konsultacijama, a koji predstavljaju sažetak i javno izveštavanje o svakom procesu. Sa druge strane, nivo doprinosa spoljnih aktera, uključujući civilno društvo, bio je veoma nizak. Mnogi dokumenti otvoreni za konsultacije ili nisu uopšte komentarisani ili ih je prokomentarisala jedna ili dve organizacije.

Svestan da usvajanje i stupanje na snagu uredbe predstavlja samo prvi korak postizanju količine i kvaliteta javnih konsultacija, KCSF je nastavio sa svojim direktnim angažovanjem, sada na osiguranju neophodnih preduslova da ovaj sistem funkcioniše. Bio je jedan od glavnih doprinosilaca dizajniranju on line platforme, koja je lansirana u februaru 2017, kao i tokom godine je pratio funkcionisanje iste i tražio odgovor na probleme koji su se javljali. Paralelno, sve svoje doprinose u pisanom obliku tokom izrade dokumenata od interesa, KCSF je poslao preko ove platforme, s ciljem da komentari KCSF-a budu dostupni za sve i omoguće praćenje njihovog uticaja u konačnim varijantama odgovarajućih dokumenata.

Sa druge strane, KCSF je imao aktivnu ulogu u podizanju neophodnih kapaciteta za odgovarajuće sprovođenje uredbe. Dok je svojim komentarima pomogao i u dizajniranju modula za obuku civilnih službenika, KCSF je preuzeo celokupnu komponentu podizanja kapaciteta civilnog društva. Četiri obuke koje je KCSF organizovao u nekoliko regiona Kosova je upoznalo oko 80 pripadnika civilnog društva sa zahtevima i mogućnostima uredbe.

Kako bi se osigurao da se ovi standardi primenjuju horizontalno tokom raznih procesa, KCSF je zahtevao usklađivanje raznih uputstava koja određuju način izrade odgovarajućih dokumenata. Konkretni komentari i predlozi za nacrt uputstava za izradu koncept dokumenata predstavljaju samo jedan od tih zahteva. Slično, preko zahteva EU, KCSF je uticao da javne konsultacije uz poštovanje minimalnih standarda budu horizontalni zahtev u procesu izrade svih dokumenata koji su obuhvaćeni Agendom evropskih reformi.

Najzad, kako bi se osigurale informacije zasnovane na nivou sprovođenju minimalnih standarda, KCSF je razvio posebnu metodologiju nadzora javnih konsultacija. Pored minimalnih standarda, ova metodologija prati opšti kvalitet javnih konsultacija i ima za cilj da na sistematski način identifikuje slabosti u procesu, ali i promoviše pozitivne slučajeve javnih konsultacija. Zajedno sa velikim brojem partnerskih organizacija, KCSF će tokom 2018. nadzirati proces javnih konsultacija u 13 ministarstava i Kancelariji premijera.

Dok je 2017. zabeležila uspeh stupanjem na snagu sveobuhvatnog predloga KCSF-a o procesu javnih konsultacija, sledeće godine će biti odlučujuće za osiguranje da izrada vladinih dokumenata bude otvorena, formirana i da se koristi celokupni potreban društveni potencijal. KCSF će nastaviti da igra centralnu ulogu u tom smislu.